dragan rajsic velika ocekivanja2020-05-19T23:25:06+00:00

Dragan Rajšić – Great Expetations  (10 – 23. october 2018)

Budućnost je uvek željena, zato što je nepoznata, na određeni način nevina i faktički potencijalna. Zamišljamo je kao blistavu tačku ličnog ili kolektivnog postojanja, pažljivo planirajući svaki korak ne bismo li tu predstavu što doslednije ispunili. Do budućnosti se najbrže stiže kroz maštu, o čemu živopisno svedoči naučna fantastika, dok istorija beleži potvrde u realnosti. Početak istorije čovečanstva, označen pojavom inteligencije, neraskidivo je povezan sa nastankom mašina (prvog primitivnog oruđa – pomagala) i projekcijom budućnosti. Pripadam generaciji koja je sa posebnom vrstom uzbuđenja gledala film “Odiseja 2001. u svemiru” Stenlija Kjubrika i Artur Klarka. Odnos tehnologije i čoveka je ovde predstavljen visokopoetičnim sredstvima. Film je nastao 1968. godine i verujem da bi većini Milenijalaca bio previše spor i nerazgovetan. Nije isključeno da bih ga i ja danas posmatrala sa manje pažnje i strahopoštovanja.  Tematika filma je pak izuzetno aktuelna jer postavlja pitanje graničnih moralnih vrednosti u jednom nezaustavljivom procesu koji predstavlja igru ljudske inteligencije i stremljenja, veliko očekivanje koje čovek investira u sopstvene izume kojima teži da kontrološe budućnost. Kao i šezdesetih godina prošlog veka i danas pitanje napretka predstavlja pitanje morala, a možda još više same duhovnosti. Isak Asimov, američki pisac naučne fantastike i biohemičar ruskog porekla (1920-1992) je rekao: Najtužniji aspekt života danas je da nauka brže sakuplja znanje nego što društvo sakuplja mudrost. 

Izložbom „Velika očekivanja“ u galeriji X VITAMIN, Dragan Rajšić predstavlja publici deo svojih promišljanja na ovu temu. On govori iz pozicije čoveka koji svedoči prelasku analognog u digitalno doba. Ovakvo iskustvo još uvek nije retkost jer živimo u kasno proleće ere digitalizacije. Budućnost će, izvesno je, izbrisati ovakva sećanja, i preneti ih samo kroz interpretaciju rukovođenu različitim motivima.

Autor kroz seriju skulptura u metalu prenosi jedan dragoceni etos kroz iskrenu dečačku fascinaciju „napravom“ i  lepotu industrijskog materjala koje je i svojevrsni simbol napretka.  Ručnom obradom metala postiže toplinu i čini da se neposredno povežemo sa objektom. Crteži su istovremeno i skice ali i dela za sebe, prepoznatljivog rukopisa i poteike. Delo „Pomisli želju“ čini najzabavniji deo izložbe. Predstavlja kometu – zvezdu padalicu i konstruisano je kao interaktivni objekat. Zidna skulptura od aluminijuma u sebi sadrži mehanizam koji je povezan sa papučicom. Pritiskom na papučicu na skulpturi se javlja pokret. Pored samog naziva i simboličnog podsećanja da pazimo šta želimo jer se može desiti da se želje ostvare, autor se obraća posetiocu izložbe kao konzumentu, čineći to isto i u radu „Udoban pogled“. Da li su granice konfora merilo naših mogućnosti napretka, i da li strahujemo da se san o budućnosti može pretvoriti u košmar, samo je jedno od pitanja koje nam Rajšić postavlja, dok nas istovremeno zadivljuje bogatstvom svoje umetničke imaginacije i veštine.